“Uspeh je u suštini kulminacija neuspeha.”
“Ko od nas ne žudi za uspehom? Ovo pitanje vam se možda čini čudnim. Međutim, većina ljudi koje poznajete nikada neće dosegnuti do uspeha. O njemu će sanjati. O njemu će pričati. ali ga većina nikada neće imati. I to je prava šteta. Zašto dolazi do toga? Zato što većina ljudi ne razume uspeh. To nije lutrija. Nije dovoljno samo uplatiti loto i zatim čekati da vam se uspeh desi. To nije ni mesto na koje ćete dospeti u nekom čudesnom trenutku u životu. Uspeh nije odredište - to je svakodnevnica! Jedini način na koji ćete postići uspeh jeste da na tome radite iz dana u dan.”
Predgovor iz knjige Džona Maksvela – “USPEH IZ DANA U DAN”
U jednom od prethodnih blog tekstova, razgovarali smo o ciljevima i postavljanju istih. Na jednoj od prethodnih skupština sam imao takođe prilike da razgovaram sa ljudima o uspehu kao i od pozitivnim i negativnim uticajima koji ciljevi mogu imati u našoj svakodnevnici. Ovi razgovori su delom bili inspirisani i predstojećim teorijsko praktičnim ispitima za zvanje “Fencer” (Mačevalac) u našoj školi.
Postavljanje cilja nikako ne sme biti sredstvo da sebi stvorite pritisak koji će vas baciti u depresiju u slučaju neuspeha.
Jedan od osnovnih razloga za postavljanje ciljeva, i rad na njihovom postizanju je izgradnja sreće, ispunjenosti i osećanja da ste sposobni da prevaziđete prepreku. To je pravi cilj.
Ostvarenje ciljeva, a može se reći i uspeha nije odredište – to je svakodnevnica. “Uspeh nije lutrija. Nije dovoljno samo uplatiti loto i zatim čekati da vam se uspeh desi.”
Jedini način na koji ćete postići ciljeve jeste da na tome radite iz dana u dan. Za taj rad ćete u bilo kojoj oblasti života primenjivati različite strategije, pa vam u daljem tekstu dostavljam nekoliko smernica.
Koristite ciljeve da pratite svoj napredak
Kada postavljam sebi cilj volim da izgradim sebi plan koji obuhvata dnevne ili nedeljne rutine, a potom volim da potpuno zaboravim na postavljeni cilj i jednostavno uživam u procesu učenja za isti. Dinamika radova je jako važna u ovom procesu i primenjiva je na bilo koji aspekt u životu, a evo i nekoliko primera:
Kada sam na mačevanju prešao sa malog dvorskog mača na rad sa znatno težim rapirom naišao sam na ogroman problem koji me je u jednom trenutku odgurnuo od same pomisli da radim sa tim “čudovišnim” oružjem. Razlika u težini je bila tolika da sa rapirom nisam mogao da radim trening ili sapring duže od tri minuta. Tako sam sebi postavio relativno jednostavan cilj da sa istim oružjem izdržim barem deset minuta treninga / sparinga.
Prvi zadatak koji sam imao je da povećam sopstvenu fizičku snagu ali sam shvatio da se ovo neće postići klasičnim vežbama snage iz teretane pošto je rad sa rapirom aktivirao mišiće koji se primarno ne ciljaju u teretani. Ovo je podrazumevalo da malo bolje proučim anatomiju i sagledam mišiće koji se aktiviraju prilikom radnji sa oružjem, a zatim i da pronađem odgovarajuće vežbe za stimulisanje istih mišića. Napravio sam sebi svakodnevnu rutinu koju sam počeo da praktikujem sa nekoliko jednostavnih i efikasnih vežbi. Međutim, problem u sparingu je ostao isti. Imao sam više snage da vitlam ovim teškim oružjem ali sam se i dalje prebrzo iscrpljivao. Nešto nije bilo u redu. Tako sam shvatio da sirova snaga bez tehnike nije dovoljna. Vratio sam se na početak. Ovaj put sam proučavao detaljnije pokrete, tehnike i ranje sa oružjem. Izbacio sam suvišne pokrete i kada sam sve to ukombinovao sa vežbama snage koje sam prethodno imao u rutini počeo sam ne samo da mačujem duže, počeo sam da mačujem bollje.
Koristite cilj da postavite sebi početnu navigacionu tačku, iskoračite u nepoznato, a zatim povremeno podignite glavu, pogledajte cilj i proverite da li se nazire na stazi koju zovemo proces učenja. Kada primetite da se cilj ne nazire, pokušajte da shvatite kako da promenite plan i ritam da bi ste se vratili na pravu stazu. Ne gubite vreme u osuđivanju sebe i “svoje nesposobnosti” već iskoristite sve dobro iz onoga što ste do tada postigli, resetujte svoju polaznu tačku i vratite se na put postizanja cilja.
Okrenite neuspeh u uspeh
Kada ne uspevate da dosegnete cilj, uzmite u obzir sve ono što ste uradili do tada i nastavite od te tačke prema novom cilju. Ako se osvrnem na životni primer sa prethodne stavke videćete da je osvajanje kranjeg cilja sadržalo nekoliko faza. Kada sam postigao 50% osnovnog cilja (izgraditi snagu), fuokusirao sam se na drugi cilj. Ali tih prethodnih 50% nije bilo izgubljeno. Naprotiv, to je bilo 50% više ka ostvarenju drugog cilja (popraviti tehniku). Jedan od drugog su uvek bili međusobno zavisni.
Svi mi grešimo, i svako se pre ili kasnije susretne sa neuspehom. Odluka šta ćemo uraditi sa tim neuspehom je zapravo ono što pravi razliku. Ako sav svoj napredak zakopate i počnete da se samooptužujete onda zaista ne postižete ništa.
Proslavite svoj napor kao da ste dostigli cilj
Umesto cilja „Položi ispit u januaru“ promenite stav u „Polagaću ispit u januaru.“ Izaći na ispit je jednako vredno kao i polaganje istog. Biti tamo je svako malo vredno. Izaberite jednu komponentu onoga čime se bavite i samo radite na uvežbanju te komponente bez ikakve brige da ćete postati bolji u njoj.
Napori kao i ciljevi ne moraju biti dramatično veliki. Moj cilj je rutina da svaki dan provedem barem pola sata radeći vežbe snage i da barem 15 minuta zavitlam oružjem. Ovo nije napor koji će napraviti neku značajnu promenu u postizanju “najviših atltetskih rezultata”. Ova rutina je tu da svaki dan uhvatim mač u ruku i budem sa mislima u tome.
Slaveći male napore učinićete putovanje zabavnijim, korisnijim, a dostizanje cilja veličanstvenim.
Ne zaboravite ritam
Ova tačka se direktno nastavlja na prethodnu i namerno sam je izdvojio kako ne bi zaboravili ritam rutine i male stvari. Velike stvari se postižu malim koracima. Ili kako smo rekli u jednom ranijem tekstu: “I najduža putovanja počinju običnim korakom”.
Učinite ovu ideju delom svoje životne filozofije i bićete iznenađeni gde će vas odvesti milion malih koraka.
Učenik mačevanja,
Predrag Agatonović
コメント