Naš pristup mačevanju

Škola PERO je centar za mačevanje. Trudimo se da obrazujemo javnost o bogatoj borilačkoj tradiciji zapadne evropske civilizacije i podstičemo naučna istraživanja borilačkih veština i vojne istorije. Pre svega, želimo da inspirišemo svakoga ko je ikada bio zainteresovan za ovu veštinu.

Naš cilj je oživljavanje duha i ideala borbenih sistema, od pravila srednjevjekovnog viteštva, do etike duela ranog modernog doba. Verujemo da ovi ideali imaju vrednost u savremenom društvu, kroz promovisanje poštovanja među ljudima, kao i ličnom razvoju.

Nažalost, u današnjem svetu koji priznaje samo rezultate, veština mačevanja se pretvorila samo u još jedan sport, gde se u pravilima ograničenoj areni borci trude da osvoje što više poena radi medalje, pehara, priznanja.

Naše udruženje je odbacilo ovaj koncept mačevanja i posvetilo se izučavanju drevne veštine kroz borbu kao vrstu dijaloga, ne samodokazivanja. Smatramo da se samo kroz poštovanje prema veštini i prema oružju može doći do ličnog razvoja - sve drugo je puka igra.

Za razliku od istočnih veština, istorijske evropske borilačke veštine (Historical European Martial Arts - HEMA) nisu imale kontinuiranu tradiciju od svog nastanka do danas. Naš rad na oživljavanju ovih veština je dvojak. Izučavamo primarne izvore tih borilačkih sistema, težeći da tumačimo materijal sa tačnošću kroz praksu. Takođe, radimo na integraciji ove tradicije sa savremenom naukom o zdravlju i fizičkim vežbama kako bismo obezbedili da učesnici steknu maksimalnu korist. Učešće na našim časovima klasičnog istorijskog mačevanja i drugih borilačkih veština je način aktivnog, zabavnog, savremenog treninga, a ne oponašanje ili igra (eng. re-enactment, role-playing). Naš cilj nije da se pretvaramo da smo ljudi koji su živeli u prošlosti, nego da se kroz ovaj vid vežbe povežemo sa evropskim borilačkim tradicijama kao ljude koji žive u sadašnjosti.

 

Arte, Virtù, Coraggio!

Tri italijanske reči su glavni moto naše škole i one ukratko pokazuju vrednosti kojima težimo i koje negujemo.

 

Arte (Veština, Umetnost) je naša posvećenost borilačkim veštinama, ne samo kao obliku proste veštine već i vida umetnosti. Mi sami sebe podstičemo da razvijamo sposobnosti kao borci, ali i kao umetnici. Težimo proučavanju borbenih priručnika, i iz tih izvora učimo od starih majstora pravo poštovanje prema veštini kao sredstvu za samousavršavanje.

"Neki slikari Sunce pretvaraju u žutu mrlju. Drugi žutu mrlju pretvaraju u Sunce." 

Pablo Picasso

Virtu (Vrlina) je zapravo ono što želimo da postignemo kroz našu veštinu.

"VEŠTINA ZBOG VRLINE, a ne veština zbog pobeđivanja - jer vrlina ostaje vrlina i kad gubi", kako kaže naš učitelj Aleksandar Stanković.

To je takođe poštovanje oružja koje imamo, samih borilačkih sistema, moći i ideje koje oni predstavljaju.

"Pametnome je važna vrlina, glupanu udobnost."

Konfucije

Coraggio (Hrabrost) je zapravo naša strast prema borilačkim tradicijama veštine mačevanja. Potrebna je velika hrabrost ostati klasičan u modernom svetu koji često poriče prošlost. Ono što je bilo istina pre sto, dvesta, petsto, ili više godina je i dalje istina. Principi mačevanja su danas isti sada kao i uvek, a njihova primenljivost izvan mačevanja je važna kao i uvek. Klasično mačevanje nije očuvanje prošlosti to je očuvanje istine, a istinu je postalo sve teže sačuvati.

"Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutnje neznanje", po rečima pisca Kalil Džibrana.

Svi naši časovi počinju sa školskim pozdravom, što uključuje recitovanje motoa. Na ovaj način se trudimo da ideale Arte, Virtu, Coraggio ostanu u našem umu i da nas drže vezane kao članove društva.

 

Šta da očekujem od časova?

Struktura časova

Časovi se održavaju u dužini od jednog ipo sata (dva školska časa). Časovi uključuju zagrevanje, tehničku obuku, ponavljanje, kondicioniranje i istezanje. Cilj svih časova je da uvećaju nivo iskustva (učenje) veštine kao i da povećanju nivo fizičke spreme i kondicije, što znači da ćete uvek imati izazov.

Instruktori rade sa učenicima na svim nivoima. Ovo će vam pružiti priliku da iskusite različite stilove nastave.

 

Ko može da učestvuje na časovima?

Najmlađi učenici sa kojima smo radili su imali svega šest godina, a naš najstariji učenik je vežbao u svojim kasnim 60-im godinama. Dobrodošli su svi, nezavisno od svoje fizičke spreme.

Ako imate bilo kakva određena fizička ograničenja ili povrede sa kojima radite, obavezno obavestite instruktore, kako bi na odgovarajući način prilagodili program vašim potrebama.

 

Šta da ponesem na čas?

Očekujte puni trening i pripremite se za to. Ponesite odgovarajuću sportsku odeću. Donesite vodu i dodatne grickalice ili pomoćnu opremu radi Vašeg komfora.

 

 

 

Naša oprema

SVA OPREMA potrebna za mačevanje (mačevi, zaštitne maske, odela, štitnici za grudi, rukavice) je obezbeđena i svi mačevaoci je koriste kolektivno bez nadoknade. Svaki mačevalac, ukoliko želi, može nabaviti i koristiti sopstvenu opremu ako ona zadovoljava neophodne bezbednosne standarde.

Bezbednost je uvek na prvom mestu! Tokom 12 godina koliko se bavimo instruktažom nismo imali nijedan slučaj povrede ili bilo kakvog drugog incidenta. Kondicija se na našim časovim stiče metodičnim radom.

Na časovima nije dozvoljeno ponašanje koje na bilo koji način ugrožava članove. Svaka osoba koja pokaže znake netolerancije, bilo kakvog oblika diskriminacije, ili agresivnog ponašanja koje može da ugrozi ostale članove moraće da potraži drugu školu za učenje ove prefinjene veštine.

"Čoveka prepoznaješ po njegovim delima"

Marko Tulije Ciceron

 

Naš prostor

Časovi mačevanja se održavaju dva puta nedeljno u trajanju od jednog ipo sata u fiskulturnoj sali osnovne škole "Kralj Petar I". Mesečna članarina iznosi 2000 dinara. i uključuje korišćenje školske opreme (mačevi, maske, odela itd.)

Mačevalačka sezona počinje svakog septembra. Tada se formiraju početne grupe. Naravno, upis možete obaviti bilo koje vreme tokom godine, ali je preporuka da zbog dinamike i programa škole to obavite u septembru.

 

Tokom leta (jun, jul, avgust) škola nema organizovane časove, ali pravimo organizovana okupljanja i izlete  na otvorenom i svi su dobro došli.

Za lokaciju gde smo odabrali da držimo časove mačevanja vezana je jedna interesantna istorijska činjenica. Stvaralac univerzalnog duha i intelektualna figura čije je pionirsko delo ugrađeno u gotovo sve oblasti Srpske kulture 19. veka. Stevan Todorović će 1857. godine osnivajući “Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje (mačevanje)” Beogradu doneti titulu prvog od svih slovenskih gradova koje ima gimnastičko društvo.

Novoosnovano »Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje« dobivši za svoj rad odobrenje od vlasti okupilo je u početku 16 omladinaca. Među tim prvim članovima su se nalazili i mnogi mačevaoci i gimnastičari koji će kasnije zauzimati visoke položaje u političkom, državnom i društvenom životu Srbije.

 

Prvi časovi mačevanja su u okviru društva držani u jednoj vežbaonici Liceja, zatim u stanu Steve Todorovića, a onda u šupi Save Spahije koja se nalazila u blizini Saborne crkve, na mestu gde se danas nalazi osmogodišnja škola "Kralj Petar I".

Upravo je ovo lokacija gde se časovi mačevanja i održavaju.

Instruktori

 

Predrag Agatonović,

Osnivač i instruktor klasičnog, sportskog i scenskog mačevanja u školi mačevanja "PERO". Rodjen je u Beogradu 1986. godine. Mačevanjem se aktivno bavi od 2003. godine.

 

Veštinu mačevanja je 15 godina učio i usavršavao kod profesora mačevanja Aleksandra Stankovića u školi mačevanja "Sveti Djordje". Ovde je najpre radio kao mladji, potom stariji asistent da bi 2013. godine stekao zvanje instruktora mačevanja. Tokom ovih godina prošao je kroz sve rigorozne obuke u školi koje se tiču metodologije rada, sociologije, psihologije, sportskog i rekreativnog programa treninga. Pobornik je principa veštine kao instrumentu za telesno i psihičko usavršavanje, a ne principa pobedjivanja i takmičenja.

"Ars virtutis causa - VEŠTINA ZBOG VRLINE, 
a ne veština zbog pobeđivanja - jer vrlina ostaje vrlina i kad gubi." Aleksandar Stanković, profesor mačevanja

Predrag Žakula,

Osnivač i instruktor klasičnog, sportskog i scenskog mačevanja u školi mačevanja "PERO". Rodjen je u Beogradu 1982. godine. Mačevanjem se aktivno bavi od 2013. godine.

Od 2015. godine počinje da stažira za asistenta kod profesora mačevanja Aleksandra Stankovića u školi mačevanja "Sveti Djordje". 2017. godine dobija i zvanično zvanje Asistenta profesora mačevanja. Znanje je prenosio radeći i podučavajući grupe različitog uzrasta. Učestvovao je na više različitih HEMA okupljanja u inostranstvu. 

 

Foto/Video

Ovde možete pogledati galeriju fotografija sa nekih od naših okupljanja.

 

HEMA u Beogradu

Šta je HEMA?

Istorijske evropske borilačke veštine – HEMA (Historical European martial arts - HEMA) predstavljaju borilačke veštine koje su nastale na Evropskom kontinentu a koje su u međuvremenu prestale da se upotrebljavaju ili izučavaju, ili zbog toga što su izumrle ili zato što su evoluirale u druge discipline.

 

Te veštine nisu izumrle same od sebe, zbog nedostatka vrednosti ili posvećenosti, već prvenstveno zbog početka masovne upotrebe barutnog oružja, a za razliku od azijskih borilačkih veština, u praktičnoj formi su očuvane samo kao sportske discipline – sportsko mačevanje, rvanje, razni oblici pesničenja itd.

 

S obzirom da postoje makar delimično očuvani pisani dokumenti i materijalni dokazi o borilačkim veštinama iz antičkog perioda i iz modernog perioda kasnog XVIII i ranog XIX veka, HEMA se najčešće bavi veštinama iz perioda XIII-XVIII veka.

 

Stari majstori evropskih borilačkih veština su za sobom ostavili veliki broj priručnika, studija i traktata o svojim disciplinama, njihovim razmiljajima o veštini i vrlini borbe za telesni i duhovni razvitak pojedinca.

 

Savremena HEMA zajednica nastaje krajem prošlog veka, kada brojna udruženja i klubovi posvećeni klasičnim borilačkim veštinama počinju da rekonstruišu istorijske borilačke veštine iz oskudnih dostupnih resursa, primenjujući različite trenažne tehnike.

 

Ovo, naravno, nisu prvi pokušaj njihove rekonstrukcije, a naučni i sistematični pokušaji oživljavanja počinju već u XIX veku.

 

Istraživanjem zaboravljenih veština se, naravno, bave i akademske i naučne institucije, a zanimljivo je da je upravo zbog naglog buđenja zainteresovanosti laika, koji su u bibliotekama i arhivama u svojim gradovima ponovo otkrili nemerljivo blago ove evropske tradicije.

 

Praksa evropskih borilačkih veština je u poslednjoj deceniji ubrzano bujala, osnvanjem brojnim novim udruženja, koja održavaju takmičenja sa sve većim brojem učesnika.

Šta je HEMAC?

 

Istorijska evropska koalicija za borilačke veštine (HEMAC) je skup majstora borilačkih veština, istoričara i istraživača u Evropi koji su posvećeni „istraživanju, rekonstrukciji, praksi i promociji tradicionalnih evropskih borilačkih veština, zasnovanih na proučavanju preživelih tehničkih izvora (rasprava i priručnika)“.

 

HEMAC je osnovan 2001. godine i predstavlja nehijerarhijsku (egalitarnu) organizaciju iz svih delova Evrope. Kao svoje osnovne ciljeve, ta organizacija navodi: podsticanje bliskih odnosa između različitih članova (organizacije) i stvaranje osećaja za HEMA zajednicu u Evropi; međusobno pomaganje i delljenje informacija; da funkcioniše kao „zastava“ pod kojom bi se HEMA promopvisala u Evropi i šire, i da organizuju najmanje jednom godišnje HEMAC-a događaj u Dižonu u Francuskoj.

 

HEMAC ne pokušava da nametne pravila ili propise o bilo kom članu ili grupi koje su članice organizacije, a postoji prvenstveno za olakšavanje gore navedenih četiri cilja u prijateljskom okruženju. Manifest organizacije se može pogledati OVDE.

Belgrade, Serbia © 2018 by Predrag Agatonović and Predrag Žakula