Pitanja i odgovori

Da li ste vi vitezovi koji se šetaju po zamkovima?

Ne, mi smo mačevaoci, i većina našeg rada se odvija u fiskulturnoj sali. Uživamo u veštini mačevanja zbog same veštine mačevanja. Naš cilj nije oponašanje prošlosti. Ipak javni rezultat naše aktivnosti, pored predavanja i radionica, podrazumeva i učešće na javnim manifestacijama, radionicama i turnirima.

 

Ali šta vi uopšte radite na treninzima? Zbog čega?

Vežbanje mačevanja nam pričinjava zadovoljstvo, radost, kultiviše telo i duh. To nije samo hobi za nas, već i način života. Izučavamo srednjovekovnu i renesansnu umetnost borbe sa svom njenom vrlinom i lepotom.

Da li koristite prave mačeve? Da li su oštri? Da li je opasno?

Imamo prave mačeve, ali mogli bismo da ih nazovemo replike mačeva. Nisu oštri i imaju višestruke prednost  u odnosu na "prave" mačeve (poput povećane fleksibilnosti i veće tvrdoće). To nam omogućava veću sigurnost pri vežbanju. Mačevi, dakle, nisu oštri, svi smo prijatelji, i srećni smo što se sa časova vraćamo "sa svih deset prstiju na rukama". Mačevanje je opasno isto koliko prelazak ulice na pešačkom prelazu.

 

Mačevanje je isključivo veština za muškarce?

Ne, naprotiv! Mi smo srećni što možemo da se posvetimo svima. Devojke su itekako zastupljene u mačevanju, bilo ono sportsko, klasično ili bilo kog drugog oblika. Bez obzira ko je sa druge strane mača, devojka, dečak, devojčica, mlad ili star, borba se može završiti pobedom bilo koje strane. To i jeste lepota mačevanja. Od snage je u mačevanju uvek bitniji položaj oružja i taktika. Zato su pred mačem svi jednaki.

 

Da li mi je potrebno odredjeno iskustvo da bi se bavio mačevanjem?

Ne. Niko od nas nije rođen sa mačem u ruci, a mi koji se bavimo mačevanjem smo znanje i veštinu sticali postepenim i sistematičnim vežbanjem.

 

  

Mačevanje je verovatno skup hobi. Šta mi sve treba od opreme? Gde mogu nabaviti mač?

Zaista, mačevanje nije jeftin hobi. Zahteva vreme, disciplinu, posvećenost i želju; četiri elementa koji su u modernom svetu izuzetno vredni. Ako čovek želi da bude dobar, on mora da učini napor. Ništa nije besplatno, bilo u smislu novca ili ličnog uloga. Radost, želja i odgovarajuća motivacija se izuzetno cene u našoj školi a naši instruktori će vam pomoći da uživate u otkrivanju svoje veštine.

Što se opreme tiče, škola obezbeđuje svu neophodnu opremu za sigurno uživanje u ovoj veštini. Naravno, od polaznika se očekuje da poseduje dovoljno samokontrole da ne uništavaju opremu koja mu je dodeljena na korišćenje.

Svi polaznici koji kasnije budu želeli da obezbede ličnu opremu za mačevanje, mogu to uraditi preko škole i njenih distributera.

 

Kada mogu početi?

Mačevalačka sezona počinje svakog septembra. Tada se formiraju početne grupe. Naravno, upis možete obaviti bilo koje vreme tokom godine, ali je preporuka da zbog dinamike i programa škole to obavite u septembru. Tokom leta (jun, jul, avgust) škola nema organizovane časove, ali pravimo organizovana okupljanja i izlete na koje su svi dobro došli.

 

Zablude o mačevanju

Mnogobrojne diskusije o vrednosti bilo koje borilačke discipline se nalaze na liniji rascepa između veštine kao sporta i veštine same po sebi. Majstor mačevanja iz Sjedinjenih Američkih država Adam Adrijan Kraun je u eseju koji je kasnije pretočen u knjigu pod nazivom "Klasično mačevanje: Borilačka veština neizlečivih romantika" u jednostavnoj formi pitanja i odgovora predstavio svoje viđenje ove dugogodišnje rasprave. Čitaocima donosimo skraćenu i prilagođenu verziju teksta, koji je u celosti dostupan OVDE.

Koja je razlika između mačevanja kao sporta i mačevanja kao borilačke veštine? To jest, koja je razlika između "olimpijskog mačevanja" i veštine klasičnog mačevanja?

Iako postoje brojne tehničke razlike, ipak su nam značajnije filozofske razlike između ove dve discipline:

  • Cilj sporta je dostizanje superiornosti nad drugima; Cilj veštine je dostizanje majstorstva nad samim sobom.

  • U sportu, pobeda je kraj; U veštini, pobeda je sredstvo.

  • Sport se najviše bavi proizvodom (mačevalac kao cilj); Veština se bavi procesom (mačevanje kao putovanje).

  • U sportu pobeda definiše izvrsnost; U veštini izvrsnost definiše pobedu.

  • U olimpijskom mačevanju, najvažnije je pogoditi protivnika pre nego što protivnik pogodi tebe, U klasičnom mačevanju, najvažnije je pogoditi protivnika i pri tome ne biti pogođen.

Cela generacija mačevalaca odrasla je a da nije videla ili znala ništa osim olimpijske verzije mačevanja. Kao rezultat toga, postoji mnogo zabluda o klasičnom mačevanju kao što su: 

Borba u modernom sportskom mačevanju

Zabluda br. 1:

Klasično mačevanje nije "atletsko"

Klasično mačevanje ni u kom slučaju ne sprečava atleticizam. Naprotiv, ono zahteva isto toliko, možda čak i više nego olimpijsko mačevanje. Razlika je u tome što klasični mačevalac ne pokušava da trampi atleticizam za veštinu, već ga koristi kao sredstvo za postizanje veštine.

 

Zabluda br. 2:

Klasično mačevanje je nekompetativno.

Mačevalac u klasičnom mačevanju smatra svoje oružje smrtonosnim. Svaki uspešno zadati pogodak se računa kao fatalan. Zbog toga se mora izbeći pogodak protivnika po svaku cenu.

Olimpijski mačevalac svoje oružje shvata kao sportski rekvizit, bez ikakve povezanosti sa pravim oružjem. Nijedan primljeni pogodak nije važan, sve dok konačni rezultat pokazuje da je zadao više pogodaka. Neki sportski mačevaoci će sebi dozvoliti da budu pogođeni, sve dok mogu istovremeno pogoditi protivnika (taktika koja se ne primenjuje u pravoj borbi!). Dok je za sportiste mačevanje igra, za mačevaoce je borba na život i smrt.


Zabluda br. 3:

Olimpijsko mačevanje je "otvorilo vrata" ženama u  mačevanju.

Smatramo da je ideja da je transformacija mačevanja u sportsku disciplinu omogućila ravnopravnost žena "pred mačem" veoma raširena zabluda.  

Svetsko prvenstvo, Olimpijada i slični događaji se ne organizuju kao zajednička nadmetanja žena i muškaraca, a i dalje delimo muškarce i žene u odvojene mačevalačke kategorije.

Postoji aksiom vezan za mačevalačku borbu koji glasi: u bilo kom trenutku u bilo kojem danu, svako može ubiti svakoga. Kada se nadjete pred protivnikom sa oštrim mačem (u stvarnosti ili konceptualno) morate uzeti tu osobu za ozbiljno, bez obzira na pol, rasu ili uzrast - ili bilo koju drugu demografsku kategoriju. To je zato što je mač instrument smrti. 

Žene nisu bile isključene iz zapisa o duelima, iako se i dalje čini da je dvobojsko mačevanje isključivo muški fenomen. Ipak, mačevanje u sportu (ne kao sport) je bilo ispred svog vremena nekoliko stotina godina pre organizacije olimpijskih igara. Tokom tog vremena žene su ukrštale mačeve sa muškarcima i međusobno. Mačevanje je vrednovano kao izuzetna veština za izgradnju fizičkog izgleda i formiranje karaktera i za muškarce i za žene. Nema sumnje da su i žene krajem 19. i početkom 20. veka bile ravnopravni borci sa muškarcima i da su uživale jednakost na osnovu svoje veštine, a ne pola.

Žene na času mačevanja krajem 19. veka.

Zabluda br. 4:

Mačevaci u klasičnom mačevanju misle da je probosti nekoga mačem "romantično", a ideja da se neko u savremenom svetu probode mačem je više varvarska nego romantična.

 

Ako razmatramo ovo, moramo se zapitati, da li je pretvararanje da ste uboli nekoga mačem manje varvarsko?

Istoričar Vegetije je primetio: "Oni koji su najveći entuzijasti za rat su najmanje upoznati sa njim". Mačevalac u klasičnom mačevanju razume tačno šta ova umetnost podrazumeva, i zbog toga tretira svakog protivnika sa poštovanjem. On tačno razume šta znači probosti čelikom protivnika ili biti jednako proboden. Zbog toga mi najviše cenimo odbranu, a ne napad. "Napad je najbolja odbrana" je taktika neprimerena klasičnom mačevanju. U klasičnom mačevanju nije dovoljno ubosti protivnika dok te on jednako probada. Niti je dovoljno da ga ubodete sekundu pre nego što vas on ubode. U klasičnom mačevanju morate "pogoditi bez da budete pogođeni".

Nije ubosti nekoga ono što je romantično. Romantična je ideja da stojite iza onog u šta verujete, radite ono što verujete da je ispravno, zaštitite one kojima je potrebna vaša zaštita, bez obzira kolike su šanse protiv vas.

Zabluda br. 5:

Klasično mačevanje je "očuvanje prošlosti".

 

"Niko se više ne bori u dvobojima, sada imamo olimpijsko mačevanje, klasično mačevanje je puko očuvanje prošlosti" predstavlja istu izjavu kao i "danas imamo automobile da nas prevoze, niko više ne mora da hoda, ljudi koji trče maraton to rade da bi sačuvali deo prošlosti". Niko više ne koristi koplje u borbi ili ratu. Znači li to da oni koji bacaju koplje ili disk to čine kako bi sačuvali deo prošlosti? Bah i Mocart su već dugo mrtvi. Da li ljudi koji slušaju ovu muziku samo "čuvaju deo prošlosti? "

Ono što je bilo istina pre sto, dvesta, petsto, ili više godina je i dalje istina. U slučaju mačevanja, gotovo sve što se moglo učiniti sa mačem bilo je dobro poznato već do 16. veka. Mačevi, odnosno pravi mačevi, se nisu mnogo promenili od 17. veka. Principi mačevanja su danas isti sada kao i uvek, a njihova primenljivost izvan mačevanja je važna kao i uvek.

Klasično mačevanje nije očuvanje prošlosti to je očuvanje istine

"Čas mačevanja" (1884.), Paja Jovanović

Belgrade, Serbia © 2018 by Predrag Agatonović and Predrag Žakula