Stick Them With the Pointy End
Na kraju izuzetno sušnog perioda u HEMA svetu tokom ovih par pandemijskih godina, ponovno održavanje RapierVienna 2022 događaja naznačilo je da se i ova zajednica polako vraća na noge i sprema da uspostavi režim funkcionisanja koji je postojao i pre 2020. Žedni novih iskustava, sedmoro mačevalaca naše škole uputilo se put Beča na ovaj trodnevni događaj.
Planirano smo stigli u Beč jedan dan unapred, kako bismo imali vremena da se prošetamo ovim lepim gradom i iskusimo njegove lepote iz prve ruke. Kao nezaobilazna destinacija pokazao se prirodnjački muzej, koji je čak i onima koji su već prošli kroz njega ranije predstavljao nepresušni izvor zanimljivih prizora, od kamenja do dinosaurusa.
Bilo je planova da posetimo i Prater i bacimo pogled na Beč iz ptičije perspektive, međutim žestoke vrućine i preko 30 hiljada koraka tog dana su nas dovoljno iscrpeli da se ipak opredelimo za ležerniju žurku u lokalnom parkiću, uz isprobavanje etno ulične brze hrane - raznih austrijskih kobasica u kiflama.
Drugi dan naličio je na prvi, s tim što smo se ovde već susreli sa delom ostatka ekipe i organizatorom Karlom „Čarlijem“ Rapom (Karl „Charlie“ Rapp), sa kojim su se stariji članovi već sprijateljili na ranijim radionicama. Pod njegovim uputstvima, posetili smo vojni muzej u Beču, jedan od najbogatijih u Evropi. Naša tura imala je svog vodiča, vrlo edukovanog čoveka sa istorijom bavljenja istorijskim mačevanjem, što se i ogledalo u njegovoj entuzijastičnosti i obimnosti priče, koja je na momente bila i prevelika. Ipak, mislim da će nam ovo iskustvo ostati zauvek upamćeno kao jedno od najzanimljivijih, jer smo imali prilike da se susretnemo sa „živim“ primercima oklopa, oružja, opreme i spisa upravo iz perioda iz kog potiču mačevi koje koristimo na treninzima.
Iscrpljujuća i zanimljiva poseta koja je trajala preko 4 sata zahtevala je da se okrepimo na ručku nakon toga, gde smo i imali prilike da se upoznamo sa jednim delom sjajnih ljudi koji su učestvovali u organizaciji ovog događaja. Ostatak dana bio je posvećen socijalizaciji i pripremi za dva naporna dana koji su usledili.
Trećeg dana počeo je ozbiljniji deo događaja. RapierVienna2022 „otvorio“ je upravo Čarli sa izuzetno zanimljivom radionicom o kretnji i nekim osnovnim tehnikama sa rapirom, baziranom na sistemu borbe italijanskog majstora Kapo Fera (Ridolfo Capo Ferro). Najveće odstupanje od onoga na šta smo mi navikli na treninzima predstavljala je prisutnost tzv. „gathering step“-a u kretnji, propraćeno iskorakom prednjom nogom tako da se dočekamo na prste, umesto na petu. Ova kombinacija ima značajne prednosti, sigurnija je i dosta stabilnija, međutim nakon dve ili više godina naviknutosti na jedan tip koraka i kretnje, biće potrebno još dosta rada da se stare navike izgube ili promene.
Nakon ove radionice koja nam je već dala nekoliko dobrih ideja, usledile su još dve koje su se direktno nadovezale na celu tematiku kretnje i distance. Prva, koju su držali Florijan (Florian Fortner) i Džulijan (Julian Schrattenecker), ticala se pristupa i uticaja različitih pozicija tela na zatvaranje distance i kontrolu sečiva, dok je u drugoj Kris-Li (Chris Lee-Becker) održao vrlo zanimljiv uvod u Destreza sistem borbe, poreklom iz Španije. Ova prefinjena grana mačevanja nastala je kao odgovor na Italijanske škole, i, kao takva, značajno je drugačija u odnosu na uobičajene tehnike i pokrete na koje se može naići u spisima Kapo Fera, Fabrisa ili Gigantija. Uzavrelih misli i puni novih ideja, imali smo sat vremena za slobodne sparinge, koji su se ispostavili kao neprocenjivo iskustvo.
Dan je zvanično završen uz zdravicu nakon obilne zajedničke večere na kojoj smo se još dodatno zbližili i upoznali sa svim ostalim učesnicima, a potom skupili što više sati sna pre još jednog, izuzetno napornog dana.
Četvrti, i nažalost poslednji dan, imao je samo dve radionice u planu. Sajmon (Simon Hotinceanu) nam je pričao o ulasku i izlasku iz distance, uz nekoliko vrlo zanimljivih vežbi na početku radionice koje zapravo nisu uključivale korišćenje mačeva, već samo napipavanje distance i pronalaženje pravog tempa za „napad“. Ovo je propraćeno glavnim delom radionice u kojoj smo naučili kako da se nosimo sa „besmrtnim ratnicima“ koji pokušavaju da samo ubace bodove ili da napadaju nakon što bivaju ubodeni. Bazirano na Gigantijevim spisima, cilj daljih vežbi je bio da prvo ostvarimo pogodak na suparniku, a zatim da se izvučemo na sigurno preko pola sale dok naš suparnik pokušava po svaku cenu da ostvari bod nad nama. Ovaj fenomen se jako često dešava na turnirima, specijalno u borbama sa manje iskusnim protivnicima koji nemaju dobar osećaj za obezbeđivanje sopstvene sigurnosti tokom borbe, tako da će stvari koje smo naučili na ovoj radionici sigurno biti od koristi u budućnosti.
Poslednja radionica, koju su vodili naši dobri prijatelji iz Slovenije, Roman Vučajnk i Aljaž Košmerlj, ticala se osnova borbe sa rapirom i bodežom. Ova elegantna kombinacija oružja bila je fenomenalno iskustvo, specijalno za nas nekoliko koji nismo imali mnogo prilika da se oprobamo sa njom. Sinhronizacija oba oružja u jednu skladnu celinu bilo je nešto što je dolazilo jako intuitivno, i sparinzi sa rapirom i bodežom bili su jako prijatno iskustvo.
A samih sparinga nije manjkalo, jer smo nakon toga imali skoro 5 sati slobodnog vremena u sali, koje smo proveli u intenzivnim sparinzima do otkazivanja mišića. Zaista ima nečega u tome što se pričalo da se sa osobom ne možeš upoznati dok sa njom ne ukrstiš mačeve, a mi smo tog dana upoznali skoro sve.
Bolnih mišića i kostiju a presrećni, zaputili smo se nazad ka Beogradu. Biće neophodno još nekoliko nedelja da se utisci slegnu, a još više da počnemo da primenjujemo naučeno u treninzima i našim borbama, ali činjenica je da nas je RapierVienna 2022 ostavila sa dosta dobrih tema za razmišljanje i još boljih utisaka.
Veliko hvala svim mojim saputnicima što su omogućili i ulepšali ovo putovanje. Do nekog narednog – Arte! Virtu! Coraggio!
Vaš reporter i učenik mačevanja,
Luka Jevtović
Comments