"Svaki novi početak dolazi sa drugog kraja starog početka."
Dugo sam razmišljao o kraju sezone i kako bi trebalo nešto se da se kaže povodom toga. Ovaj pomalo filmski naslov je možda najbolji opis svega što se desilo i svega što dolazi.
Ne znam kako je kod drugih ljudi ali ja sam oduvek retko obraćao pažnju na početak kalendarske godine. Trebalo bi da je upravo to vreme kada se čovek rasterećen brojnim praznicima i darivanjem obično pozabavi nekim obećanjima koja uvek dajemo sami sebi za tu „novu godinu“.
Oduvek su me nervirale te novogodišnje rezolucije i obećanja. Nije da imam nešto protiv novogodišnjih obećanja, ali problem sa njima je što se ona dešavaju samo jednom godišnje. Dok prođe februar već ste ih zaboravili i posle čekate ponovo jedanaest meseci da bi ih iznova obnovili. Zato smatram da ciljeve i obećanja treba redovno da rezimiramo. Nekada to možete da uradite jednom nedeljno, nekada jednom mesečno. Važno je samo to raditi redovnije od jedne godine. Na ovaj način stvarno možete da preispitate sebe i svoje ciljeve. I nemojte se plašiti tog preispitivanja. Nekada i nije tako loše ispasti iz voza u pokretu jer vam to omogućava da skinete prašinu sa sebe, a potom se vratite na šine.
Meni je godina uvek počinjala u septembru i završavala se krajem juna. Nekako je to bilo najviše zbog škole, posle fakulteta, a poslednjih 17 godina se tu umešalo i mačevanje. Tokom te „godine“ bih pravio planove i ciljeve koje bih pokušavao da ostvarim. Ono što se dešavalo između tog juna i septembra je obično bilo vreme kada sam pravio rezime šta sam prošao i šta me sve dugoročno gledano čeka. Upravo je ključ u toj reči – DUGOROČNO, jer „Onaj ko shvati da se drvo sadi danas kako bi jednog dana drugi uživali u njegovoj lepoti pronikao je u smisao života“.
A sada da prođemo neke najvažnije događaje iz protekle sezone...
Onaj ko misli da može sve postići sam u životu brzo shvati da neće daleko dogurati bez ljudi oko sebe. A mi smo ove godine postali bogati za puno ljudi koje danas mogu slobodno da nazovem prijateljima. I ovo nije samo moj utisak. Dva momka su kod nas postali cimeri. Dve devojke se svakodnevno viđaju na kafi pre posla. Ostatak grupe se na svakodnevnoj bazi družio na raznim humanitarnim događajima, u izlascima, zajedno su su pravili planove, slavili uspehe i zalivali neuspehe. Hoću još jednom da napomenem da smo svo ovo zajedno doživeli i preživeli uz puno osmeha. I siguran sam da su svi postali bolji ljudi nego pre godinu dana. U prošloj sezoni smo takođe održali ukupno sedam skupština. Jako sam srećan što o planovima i ciljevima u budućnosti razmišljamo kao pravo društvo ljudi kojima je glavni cilj da sutra budu bolji nego danas. Za ovo mogu samo da kažem HVALA!
Tokom godine smo organizovali dve radionice sa gostima iz inostranstva. Imali smo tu veliku čast da budemo domaćini dvema gorostastim figurama HEMA scene. Ovim putem želimo još jednom da se zahvalimo Davidu Paskvalu i Romanu Vučajnku za ukazano vreme. Obe radionice su bile fenomenalno kreativne i oba instruktora su se postarala da budu edukativne i zabavne. Tokom ovih radionica smo imali priliku da se družimo i sa kolegama iz škole mačevanja „TERCA“ i ovo je definitivno kontakt koji ćemo se potruditi da unapredimo. Jako sam srećan što ovim putem mogu da najavim da ćemo sa posetama gostiju iz inostranstva nastaviti i u narednoj sezoni.
Plan je i jedna kolektivna poseta škole prijateljima iz inostranstva. U prethodnoj godini smo organizovali jedan zajednički izlet do Budimpešte ali je namera da ove sezone izlet bude sa stručnom radionicom.
Izradili smo u prethodnoj godini i mali dvorski mač koji će zbog brojnih pozitivnih komentara ući u serijsku proizvodnju. A pohvalićemo se ovom prilikom i da smo postali sponzori jedne od nagrada na jubilarnom desetom simpozijumu malog mača (Smallsword Symposium), događaja koji će se 5. i 6. oktobra održati u Edinburgu (Škotska). Ovo je ujedno i oružje koje će postati glavna tema istraživanja u sezoni pred nama.
Prošle sezone smo bili i učesnici manifestacije „Noć muzeja“. Tokom ovog popodneva uspeli smo da širu javnost upoznamo sa istorijom mača i mačevanja sa posebnim osvrtom na nastanak floreta i tehnike mačevanja 19. veka. Na radionicama tokom ovog događaja je učestvovalo oko 200 ljudi.
Na kraju treba spomenuti i dva turnira koja će se tradicionalno održavati svake sezone. Memorijalni turniri koji nose imena Stevana Todorovića i Šarla Dusea, vanserijskih ljudi koji su ostavili značajan trag kako u mačevanju tako i u kulturi na našim prostorima. Svim učesnicima i ljudima koji su pomogli organizaciju turnira jedno ogromno BRAVO! Pobednike nećemo spominjati jer je na kraju tih turnira najvažnije bilo što smo svi mogli da se nasmejani i kucnemo čašama vina.
Bio je ovo kratak izveštaj najvažnijih događaja protekle godine.
Želim svima da se odmore i napune baterije jer putovanje smo tek počeli.
Na kraju, kako smo se ovom temom dotakli planova i obećanja, iskoristiću ovu priliku da javno obećam kako ću u narednoj sezoni češće pisati na blogu. Dabogda se sve puške na svetu zakočile ako slažem :)
Učenik mačevanja,
Predrag Agatonović