Pre dve nedelje sam napisao kratak tekst vezan za emocije koje osećamo dok treniramo. Napomenuo sam u tom tekstu koliko je važan osećaj radosti dok pokušavamo da savladamo prepreke ispred nas. U ovom tekstu ćemo proći kroz nekoliko razloga koji se najčešće nađu na putu radosti učenja veštine.
ŽELEO SAM NEŠTO DRUGAČIJE
Možda najočigledniji (i najčešći) razlog od svih je da se ciljevi vašeg instruktora ili okruženja u kojem vežbate ne poklapaju sa vašim ličnim ciljevima. Ukoliko je ovo slučaj produžite dalje u potrazi za onim što vas ispunjava i čini srećnim. Nema razloga zbog kojeg bi „lupali glavom u zid“ ako osećate da to nije ono što ste želeli ili se ne pronalazite u onome što radite.
Međutim, ako se radi o nekoj novoj vrsti iskustva, koje je proizišlo iz pravog osećaja sreće u otkrivanju veštine, onda je neophodno da sami sebi pružite šansu u prelaženju nove prepreke. Najveća greška koju možete da uradite je da donesete ishitrenu odluku „ja ovo ne mogu!“.
Slično kao i ljubavne veze, trening (kao i generalno svaki aspekt života) iziskuje rad, strpljenje, upornost, posvećenost. Ne može se sve svesti na taj prvi „čarobni kontakt“ sa veštinom koji nam se čini neponovljiv. Koliko uložite sebe - toliko će vam se i vratiti.
VEŽBATI SA EGOM
Tokom dugogodišnjih davanja škola primetio sam da se učenici često porede međusobno. Čak su poredili sebe pre i sebe posle određene povrede ili su poredili sebe u sadašnjosti sa sobom od pre više godina. Lako je uvući sebe u ovaj egoistični pogled na postizanje određenog cilja koji nas sprečava da uživamo u veštini. Takmičarski pogled na veštinu je takođe jedan od glavnih razloga koji će nas usporiti ili čak zaustaviti u radosti procesa samog učenja, odnosno kako bi profesor mačevanja Aleksandar Stanković rekao „Efikasnost je prva prepreka dobrog mačevanja“.
Ukoliko prepoznate neki od gore spomenutih strana svoje ličnosti, zaključajte ga i zakopajte daleko od sebe. Usmerite svoj trening u pravcu gde za ego nema mesta. Umesto proste efikasnosti i pobeđivanja, usredsredite se da što tačnije da izvedete određenu tehniku ili pokret.
INSTRUKTOR JE ODGOVORAN ZA MOJE UŽIVANJE U VEŠTINI
Ova zabluda je takođe jedan od najčešćih razloga koji stoje kao prepreka radosti učenja. Lakše nam je da prebacimo našu ličnu odgovornost za radost koju treba da osećamo na nekog drugog umesto da krenemo od samih sebe. Niko nije odgovoran za vaš osećaj sreće tokom treninga osim vas samih. Iako vaši trening partneri, učitelji i instruktori mogu učiniti da se ovome pristupi smelije i lakše, vi ste zaista jedini koji imaju moć nad samim sobom. Preuzimanje odgovornosti za sopstveni trening je osnov svega što radite i to se postiže na više načina:
1. Jednostavnom odlukom da ćete uživati u treningu. Najvažnija stvar je opustiti se. Budite radosni dok trenirate. Zaboravite šta je bilo u prošlosti ili gde će vas budućnost odvesti. Zaboravite na to da vaš partner možda ne radi sve kako treba. Zaboravite na očekivanja i prosto se setite zašto ste uopšte krenuli putem veštine.
2. Prilagodite trening samom sebi. Instruktor i partner će vas usmeriti da usvojite sistem vežbanja i učenja ali samo Vi znate gde je to nebo koje je granica. Dok sam učio veštinu mačevanja, učitelj bi nam pokazao određenu tehniku na način koji je najefikasniji. Kada bih vežbao tu tehniku sa partnerom često sam tražio da usporimo i razbijemo određenu akciju na manje komponente koje bih posle sam mogao bolje da analiziram. Ovo je često dovodilo do određenih zaključaka koje sam kasnije u vidu pitanja postavljao svom učitelju. Većina učitelja i instruktora voli kada učenici preuzmu odgovornost za proces upoznavanja sa veštinom. A kada učite kroz proces koji vama odgovara i radost učenja će doći od sebe.
3. Promenite sredinu u kojoj radite. Ovo se ne odnosi nužno na prostor u kome se trenira, već i na osobu sa kojom vežbate. Svakako da nismo svi na istom nivou ali vežbanjem prilagodljivosti različitim partnerima bićete spremni za situacije koje nisu idealne. Ovo se odnosi na mačevanje, ali se odnosi i na život uopše. Ovaj način učenja je posebno zabavan zato što nas mentalno priprema za različite situacije koje su verovatno daleko od idealnih. Prihvatite ih i uživajte u novoj spoznaji.
UŽIVANJE NIJE MOTIVIŠUĆE
Današnja životna sredina je nažalost takva da se uživanje i radost učenja često vezuje za lenjost i odsustvo duha, a neki bi rekli čak i kraj putovanja veštine. U današnjem društvu, koje je pre svega brzo i promenljivo, mnogo se češće motivišemo za rad kroz stres, mazohizam, strah i ostale samodestruktivne osećaje. Mnogi se plaše da će izgubiti oštrinu ako dozvole sebi da previše uživaju dok rade. Zaustaviću se na ovoj posebno opširnoj temi i za sada reći da to jednostavno nije istina, a ovakav stav potpuno maši smisao onoga što pojmimo kao život (pisaću posebno o ovoj temi nekom drugom prilikom).
Najbolji način da zaista uživate u procesu učenja je da dozvolite sebi promenu (mentalnu ili fizičku). Na kraju dana, setite se da sve zavisi od vas i onoga što Vas motiviše da gurate napred.
