Ako me je mačevanje nečemu naučilo tokom brojnih sati isčitavanja različitih knjiga i zapisa to je da se knjiga baš kao i čovek ne mere po sadržaju nego po uticaju. Veliko zadovoljstvo mi predstavlja činjenica da smo moj kolega i ja upravo našim stav i pogledom na jednu drevnu veštinu delovali na jednog mladog čoveka da sa oduševljenjem napiše članak o nama. Ovom prilikom želimo da se javno zahvalimo Tatjani Vujović koja nas je prijatno iznenadila poslavši nam link za članak o našoj školi. Članak je iz njenog pera izašao na portalu "YOUTH NOW".
U nastavku vam prenosimo u celosti njen tekst kao i link ovog interesantnog portala namenjenog mladim akademskim gradjanima.
Probala sam da zavirim u dnevnik jednog učenika mačevanja, ne da bih ostvarila još jedan cilj, već da bih naučila da uživam u jednom novom putovanju. Dugo sam posmatrala njega i njegovog saputnika s namerom da shvatim zašto su vrlina, veština i hrabrost osobine koje nemaju cenu, a sada su upravo ove osobine karakteristike koje oni žele da poseduje svaka osoba koja dođe u njihovu novu školu. Od sada će, kažu, „Pero“ biti tu da ugosti mlade borce i da ih opremi snažnim oklopom vere u to da čovek samo srcem može dobro da vidi i da spoznajom sopstvenih slabosti može dalje da napreduje.
Predrag Agatonović (32), samo je jedan od učenika mačevanja, koji svojoj disciplini posvećuje najdragocenije vreme ovog sveta. Iako se mačevanjem bavi već 15 godina, ne kaže za sebe da je profesionalac, već samo da smatra da je spreman samostalno i druge da poduči o jednoj interpretaciji veštine koja je uspela da postane njegov prioritet među dragim aktivnostima. Kada sam ga upitala koliko dobro poznaje disciplinu kojom je još kao dečak počeo da se bavi, ukazao mi je na greške u postavljenom pitanju. Smešno, pomislićete? Ne zapravo, bio je u pravu. Možete naučiti da mačujete, ali nikada dovoljno dobro ne možete da spoznate protivnika i da budete u stanju da ispratite svaki njegov napad. Potrebno je strpljenje i dobra volja. Ali jedino što ostaje na kraju je to da ste savladali korake i upoznali kulturu borbe u koju ste se upustili. „Čovek mora da bude spreman da sagleda svoje slabosti, jer će jedino tako moći da poveća unutrašnju snagu i volju“, kaže Predrag. Čovek mora da očuva ono dete u sebi, koje će moći dobro da se vodi i u pobedi i u porazu jer će jedino tako moći da napreduje. Predrag je učio od stručnjaka, poštovanog gospodina Aleksandra Stankovića, koji mu je pokazao put otkrovenja i koji ga je naučio kako da drži mač, vodeći se unutrašnjom snagom i umom. Zato je sada tu, pri otvaranju svoje škole klasičnog mačevanja, s namerom da pruži drugima sat malo drugačije fizičke aktivnosti, a najviše da bi se sklopilo društvo koje će se dobro zabaviti.
Predrag Žakula (36), sa velikim žarom ulazi u projekat otvaranja nove škole klasičnog mačevanja u Beogradu. Mačevanjem se bavi dovoljno dugo, da može i drugima da pokaže zbog čega su vreme, rad i požrtvovanost osobine koje pravi borac današnjeg vremena treba da poseduje. O realizaciji otvaranja nove škole razmišlja već duže vreme, a podstankut je osećanjem koje je stekao ne tako davnim odlaskom u Beč, na mačevalački skup, gde je imao prilike da vidi kako se drugi ljudi odnose prema disciplini kojoj pristupaju, te sada želi da novim učenicima predoči strategiju upoznavanja sopstvene ličnosti, kako bi bili spremni da isplove iz luke u novo putivanje. „Nijedan brod nije konstruisan da bi bio u luci, već da bi se što duže zadržao na moru“, kažu oni. Tako je i na kopnu, samo čovek mora prihvatiti oružje koje drži kao svog najboljeg prijatelja, da bi ovladao njime i da bi pristupio realizaciji početnog cilja. Taj cilj nikada ne treba biti pobeda već način na koji se bori.
U Beogradu se ovog leta „uče poslednji koraci“ pred otvaranje škole klasičnog mačevanja „Pero“. Način mačevanja, o kojima će Predrag jedan i Predrag dva govoriti predstavlja školu o kojoj se na ovim prostorima zaista jako malo zna. Isto kao što se u statistci ne može naći model koji će savršeno odgovarati predočenim podacima, tako ne postoji takva škola koja bi svoje učenike dobro obučila svim strategijama koje postoje u klasičnoj mačevalačkoj borbi. Mi možemo samo govoriti o jednoj interpretaciji te veštine, koja bi nas na kraju mogla naučiti kako da ostanemo dobri ljudi i pored sveg zla u današnjem svetu i kako da spoznamo razliku između vrlina i slabosti koje posedujemo. S obzirom na to da je čitav program otvaranja nove škole u fazi poslednjih izrada, tokom radnih dana će se lokacije menjati, ali je sigurno da će se nastava sredom i četvrtkom održavati na platou pored ulaza u Narodnu biblioteku Srbije, pored hrama Svetog Save na Vračaru od 19h do 23h.
Dajte priliku ovim ljudima da Vam pokažu zbog čega su korice njihovih dnevnika zaista posebne…
Originalan tekst kao i mnoge druge interesantne tekstove namenjene studentima potražite na linku http://www.youthnow.rs/drzati-u-rukama-jedno-pero/
Comments